TEORIJA ZAVERE U PRAKSI Svet je na ivici ekonomskog kolapsa. Veliki industrijski giganti otpuštaju radnike. Banke sa neukaljanom stogodišnjom tradicijom proglašavaju bankrot. Pred bankrotom su i mnoge do juce prosperitetne industrijske države koje više ne mogu da otplacuju ogromne inostrane kredite. Irska, Island, Grcka, Portugalija, Kipar, Italija, Španija, SAD... Penzijski i investicioni fondovi propadaju. Fabrike se zatvaraju. Jucerašnji bogataši su prisiljeni da kopaju po kantama za smece, ne bi li se prehranili. Talasi ocaja miliona ljudi koji ostaju bez posla i prihoda, rezultiraju ogromnim porastom broja samoubistava. U takvoj atmosferi, okrenuti samo sebi i sopstvenom opstanku, ljudi ne razmišljaju mnogo o drugim stvarima. Politicke manipulacije i decenijska šuškanja o Novom Svetskom Poretku se zaboravljaju, a jedino važno postaje kako preživeti. Ništa nije slučajno Da li je globalna kriza slucajnost, posledica neumerenosti, ljudske gluposti i pogrešnih procena? Možda, ali kako to da se slican scenario ponavlja uvek na isti nacin, sa istim posledicama? Ako se, medutim, prisetimo knjige istoricara i nekadašnjeg obaveštajca MI6 doktora Džona Kolmana, Hijerarhija zaverenika: prica o Komitetu 300 (Conspirators’ Hierachy: The Story of The Committee of 300) objavljene još 90-tih godina, globalna kriza polako pocinje da dobija smisao. Dr Džon Kolman koji vec godinama istražuje istoriju obaveštajnih agencija, u uvodu svoje knjige kaže: „Dok sam radio kao profesionalni oficir tajne službe, cesto sam imao pristup krajnje poverljivim dokumentima. Tokom službe u Angoli u zapadnoj Africi gde sam se bavio politickim istraživanjima, video sam niz strogo poverljivih dokumenata sa neuobicajeno ociglednim sadržajem. Ljut i ogorcen, krenuo sam putem sa koga više nisam skretao, sa ciljem da otkrijem koja je to sila koja kontroliše Britansku i americku vladu i njima upravlja. Dobro sam poznavao tajna društva poput Kraljevskog instituta za medunarodne poslove, Veca za spoljne poslove, Grupe Bilderberg, Cionista, masona, Boljševizma, Rozenkrojcera i njihovih podružnica. Kao oficir tajne službe, pa i kao student, u Britanskom muzeju u Londonu sam ih sve detaljno proucio, baš kao i veci broj drugih poddruštava za koja sam verovao da su dobro poznata Amerikancima. Ali kada sam se 1969. vratio u SAD, otkrio sam da su društva kao Red Svetog Jovana Jerusalimskog, Rimski klub, Nemacki fond Maršal, Fondacija Cini, Okrugli sto, Fabijanisti, Venecijansko crno plemstvo, Klubovi pakla i mnoga druga, potpuno nepoznata u Americi. Ili su, ako su i bili poznati, ljudi malo znali o njihovoj pravoj ulozi. Malo ili skoro ništa... Tokom 1969. i 1970, odlucio sam da takvo stanje izmenim, objavljujuci biltene i kasete. Prilicno me je iznenadilo kada sam posle toga otkrio koliki broj ljudi olako citira imena tih društava, kao da su im ona poznata od samog osnivanja. Iako nisu bili upuceni u temu, odbijali su da navedu izvor tih novootkrivenih podataka. U tom trenutku me je utešila pomisao da je imitiranje najiskreniji oblik laskanja. Uporan, nastavio sam svoja istraživanja uprkos ozbiljnim pritiscima, napadima na suprugu i mene, finansijskim gubicima, neprekidnom uznemiravanju, pretnjama i klevetama – ukratko, uprkos dobro osmišljenom i sprovedenom programu ciji je cilj bila moja diskreditacija, a sve pod patronatom državnih agenata i doušnika ukljucenih u mrežu „hrišcanskih desnicara“, „Pokreta za identitet“ i desnicarskih „patriotskih“ grupa. Ovi agenti su radili i još rade skrivajuci se iza maske snažnog otpora judaizmu kao najvecem neprijatelju – bar oni žele da mi tako mislimo. Ti agenti doušnici rade pod rukovodstvom i patronatom jedne grupe homoseksualaca, koje religiozni i konzertvativni ljudi širom SAD cene i poštuju. Njihov program kleveta, laži, mržnje i dezinformacija o meni i onome što radim se nastavlja nesmanjenom žestinom. Otišli su cak tako daleko, da u poslednje vreme moj rad pripisuju drugim autorima. Ipak su svi njihovi pokušaji ostali bez ocekivanih rezultata. Ja cu nastaviti da se bavim svojim istraživanjima sve dok ne skinem masku sa lica cele tajne paralelne vlade visokih krugova koja upravlja Velikom Britanijom i SAD.“

Na vidnom mestu Džon Kolman je 30. aprila 1981. objavio clanak u kome se prvi put u SAD pominje postojanje Rimskog kluba kao subverzivnog tela tajne vlade Novog Svetskog Poretka - Komiteta 300. Podsetio je citaoce na paralelu sa upozorenjem koje je nemacka vlada objavila kada se dokopala tajnih planova Iluminta. Institucija pod imenom Komitet 300 koji ima do sada 40 poznatih ogranaka i koji je vrhovno zapovedno telo koje vlada svetom vec najmanje 100 godina je, kaže Kolman, ovaplocena u obliku Medunarodnog suda pravde u Hagu. „Otvorena zavera protiv Boga i coveka, koja ukljucuje porobljavanje vecine ljudi koji opstanu na ovoj zemlji pošto ih snadu ratovi, kuga, masovna ubistva, nije baš dobro skrivena. U obaveštajnim krugovima agente uce da se tajna može najbolje sakriti ako to što želiš da sakriješ postaviš na vidno mesto. Evo primera koji govori u prilog toj cinjenici: kada je 1938. Nemacka želela da sakrije svoj novi borbeni avion meseršmit, prikazala ga je u Parizu na tadašnjoj izložbi vazduhoplovstva. Dok su tajni agenti i špijuni tragali za podacima po rupama u stablima i iza razmrdanih cigala u zidovima, informacija koju su želeli im se smejala u lice. Paralelna tajna vlada sveta ne radi u vlažnim podrumima i tajnim prostorijama u podzemlju. Ona sebe stavlja u prvi plan, u Belu Kucu, u Kongres, u Dauning Strit broj 10 i Britanski Paralment. Ti su ljudi svima pred ocima. Ti ljudi služe svetskoj vladi – Novom Svetskom Poretku.“ Komitet 300, poznat i pod nazivom Olimpijci, po Kolmanu ne skriva lica svojih clanova. „Da li ste ikada videli kraljicu Elizabetu II kako otvara sednicu Britanskog parlamenta? Tada ste, u punom smislu, videli predsednicu Komiteta 300! Da li set ikada gledali cin preuzimanja dužnosti predsednika SAD? Tada ste u krupnom planu videli još jednog clana Komiteta 300. Problem je samo u percepciji. Ko su zaverenici koji služe silnom i svemocnom Komitetu 300? Naši bolje informisani gradani su svesni da zavera postoji i da su njena imena razliclita: Iluminati, masoni, Okrugli sto, Milnerova grupa... Takvim gradanima Vece za spoljne poslove i Trilateralna komisija predstavljaju veci deo onoga što im se ne svida kada je rec o unutrašnjoj i spoljnoj politici. Neki cak znaju da Okrugli sto, preko britanskog ambasadora u Vašingtonu, ima veliki uticaj na politiku SAD. Problem je pronaci prave, cvrste dokaze o izdajnickim aktivnostima clanova te nevidljive vlade. Višak stanovništva Komitet 300 je odavno doneo odluku da svet mora da bude manji, znatno manji i bolji. Previše „beskorisnih usta“ troši prirodna bogatstva koja nisu neiscrpna, zato ih treba eliminisati. Industrijski razvoj utice na porast stanovništva. Zato je potrebno potkopati Božiju zapovest ljudima da se množe i naseljavaju zemlju. Otuda su neophodni: napad na hrišcanstvo, postepen ali siguran raspad industrijskih država-nacija, uništenje stotina miliona ljudi koje Komitet 300 naziva „viškom stanovništva“ i eliminacija bilo kog državnika koji se usudi da stane na put globalnog plana Komiteta 300.“ Dr Džon Kolman navodi 21 cilj koje su sebi postavili Iluminati i Komitet 300, ljudi iz senke koji vladaju svetom i kroje sudbinu država i nacija: 1. Uspostavljanje Jedne svetske vlade / Novog Svetskog Poretka gde su crkva i monetarni sistem ujedinjeni pod njihovom kontrolom. Jedna svetska vlada je pocela da formira svoju crkvu 20-tih i 30-tih godina prošlog veka, shvativši da potreba za religijskim verovanjem, utkana u svest covecanstva, mora da ima svoju spoljnu manifestaciju. Stoga su kreirali „crkvu“ koja ce kanalistai to verovanje na nacin kako to njima odgovara. 2. Potpuno uništiti svaki nacionalni identitet i nacionalni ponos. To je primarni cilj koji se mora ostvariti ukoliko žele da koncept Jedne svetske vlade uspešno funkcioniše. 3. Obesmisliti i potpuno uništiti religiju, posebno hrišcansku religiju, uz izuzetak vec pomenute njihove „crkve“. 4. Uspostaviti kontrolu nad svakom osobom pomocu kontrole uma i onoga što je Zbignjev Bžežinski nazvao tehnotronika, koja ce stvoriti ljudske robote i sistem terora nezamislivih razmera. 5. Okoncati industrijalizaciju i produkciju elektricne energije iz nuklearnih elektrana u okviru onoga što nazivaju „postindustrijsko društvo nultog razvoja“. Kompjuteri i servisna industrija su prihvatljivi. Ono što ostane od americke industrije ce biti prebaceno u zemlje kakva je Meksiko, gde postoji obilje jeftine robovske radne snage. Kako smo vec videli 1993. godine, ovaj cilj je postao realna cinjenica proglašenjem NAFTA – Severnoamerickog ugovora o slobodnoj trgovini. Nezaposleni u SAD ce, sa pocetkom industrijskog uništenja postati ili opijumski ili kokainski zavisnici, ili ce postati samo obicna statistika u procesu eliminacije viška populacije. 6. Ohrabrivati upotrebu droge i na kraju je legalizovati, a pornografiju proglasiti „oblikom umetnosti“ koja ce postati široko prihvacena i krajnje uobicajena.

Uništiti, uništiti i uništiti 7. Depopulacija velikih gradova prema planu koji je svojevremno smislio režim Pola Pota u Kambodži. Potove genocidne planove je osmislila jedna amricka istraživacka fondacija, inace deo Rimskog kluba, a nadgladao ih je Tomas Enders, visokopozicionarani zvanicnik Stejt Dipartmenta. 8. Sprecavanje svakog naucnog razvoja, osim onoga koji ide u korist Iluminatima. Posebna meta je nuklearna energija koja se koristi u mirnodopske svrhe. Komitetu 300 posebno su omraženi eksperimenti iz oblasti fuzije, koje iluminatski mediji stoga u javnosti podvrgavaju podsmehu i preziru. Razvijanje fuzionog procesa bi oduvalo koncept Iluminata o „ogranicenim prirodnim resursima“ pravo kroz prozor. Fuziona baklja, pravilno korišcena, mogla bi da stvori neogranicene i pri tom slobodne prirodne resurse, cak i od najobicnijih supstanci. Primena fuzione baklje bi doprinela boljitku covecanstva na nacin koji šira javnost još uvek nije shvatila. Covek treba jasno da razume zašto je nuklearna energija tako omražena u jednom delu sveta i zašto je lažni pokret „za ocuvanje okoline“ cije je osnivac i finansijer Rimski klub, krenuo u rat protiv nuklearne nergije. Uz nuklearnu energiju koja daje obilje jeftine elektricne energije, zemlje Treceg sveta postupno bi postale nezavisne od americke pomoci i pretvorile bi se u suverene i nezavisne države. Elektricna energija iz nuklearnih izvora je pravi kljuc pomocu koga bi zemlje Treceg sveta izašle iz zaostalosti, stanja u kome, po zapovesti Komiteta 300, moraju da ostanu. Manja pomoc znaci manji nadzor MMF (Medunarodni monetarni fond) nad prirodnim bogatstvom neke zemlje. Upravo je ova zamisao – da bi zemlje u razvoju mogle da uzmu svoju sudbinu u sopstvene ruke, nezamisliva Rimskom klubu i njegovom nalogodavcu, Komitetu 300. 9. Da se do 2050. godine, ogranicenim ratovima u naprednijim državama a izgladnjivanjem i bolestima u državama Treceg sveta, izazove smrt tri milijarde ljudi koji se smatraju „beskorisnim ustima“. Komitet 300 (Iluminati) je angažovao Sajrusa Vensa da napiše kako sprovesti takav genocid. Vensov rad je objavljen pod naslovom Globalni izveštaj 2000, a prihvatili su ga i odobrili za primenu u ime americke vlade tadašnji predsednik SAD Džimi Karter i državni sekretar Edvin Maski. Po preporuci ovog Izveštaja, do 2050. godine ce populacija SAD biti smanjena za 100 miliona ljudi. 10. Oslabiti moralno tkivo nacija i demoralizovati radnike iz radnicke klase stvaranjem masovne nezaposlenosti. Kako se poslovi gube i nestaju zahvaljujuci politici postindustrijskog nultog rasta koju je osmislio Rimski klub, izveštaj predvida demoralizaciju i obeshrabrenost radnika koji rezultiraju masovnom odavanju alkoholu i drogama. Mlade treba ohrabrivati putem rok muzike i droga da se bune protiv postojeceg stanja, na taj nacin podrivajuci i konacno uništavajuci porodicnu zajednicu. U tom smislu, Komitet 300 je angažovao Institut Tavistok da pripremi plan kako postici ovaj cilj. Tavistok je naredio istraživackom odeljenju Stenforda da pod rukovodstvom profesora Vilisa Harmona obavi posao. Njihov rad je kasnije postao poznat pod imenom Zavera Vodolija.

Robovi "verskih sloboda" 11. Ljude širom sveta spreciti da sami odlucuju o svojoj sudbini izazivanjem krize za krizom, a zatim „rešavanjem“ tih kriza. Time ce se nacije demoralizovati i zbuniti do te mere suoceni sa previše izbora, da ce upasti u masovnu apatiju. U slucaju SAD, agencija za upravljanje krizama vec uveliko radi. Ona se zvanicno zove Federalna agencija za krizne situacije (FEMA), ciji je postojanje prvi put zabeleženo 1980. (Opšte je poznato da je FEMA obavila katastrofalno svoj zadatak nakon udara uragana Katrina i uništenja Nju Orleansa, kada su stotine hiljada ljudi bile prepuštene sami sebi. A možda je to i bio cilj...) 12. Stvoriti nove kultove i nastaviti sa podsticanjem kultova koji vec funkcionišu, gde su ukljuceni gangsteri sa muzicke scene kakvi su Roling Stonsi (gangsterska grupa koju posebno favorizuje Evropsko Crno Plemstvo) i sve rok grupe koje je stvorio Institut Tavistok, pocevši od Bitlsa pa nadalje. 13. Nastaviti sa jacanjem kulta hrišcanskog fundamentalizma koji je zapoceo sluga britanske Istocnoindijske kopanije Darbi, što ce se zloupotrebiti za jacanje Izraela i ubedivanja Jevreja u istinitost mita o „izabranom narodu“ kao i i za izvlacenje novca. Hrišcanski fundamentalisti bi donirali ogromne sume novca, verujuci da ih daju u religiozne svrhe u cilju daljeg jacanja hrišcanstva. 14. Dodatno pojacati širenje religioznih kultova kakvi su Muslimansko bratstvo, Muslimanski fundamentalizam, Siki...Sprovoditi istovremeno eksperimente kontrole uma kakve su primenjivali Džim Džons (voda kulta Hram naroda koji je naredio masovno samoubistsvo clanova kulta) i Semov Sin (masovni ubica koji je vervao da je Satanin sin). Ništa ne znaci cinjenica da je pokojnog Homeinija, imama koji je zbacio iranskog šaha stvorila britanska vojna obaveštajna služba Mi6. Detaljni plan o uspostavljanju Homeinijeve šerijatske vlasti u Iranu je korak po korak sprovela americka vlada. 15. Širiti ideje o „verskoj slobodi“ po svetu kako bi se potkopale postojece religije, narocito hrišcanstvo. Ovo je pocelo sa „Jezuitskom teologijom oslobodenja“ kojom je okoncana vladavina porodice Somoza u Nikaragvi, a zatim se nastavilo uništavanjem El Salvadora i ratom koji je je trajao više od cetvrt veka. Revolucionarne aktivnosti su pokrenute i u Kostariki i Hondurasu zahvaljujuci jezuitima. Veliku medijsku pažnju je svojevremno privuklo ubistvo cetiri casne sestre Misije Meri Nol (misija je, inace, aktivno angažovana u širenju komunizma i takozvane teologije oslobodenja) u El Salvadoru. Cetiri casne sestre su bile subverzivni komunisticki agenti, a salvadorska vlada je prikupila obimne i verodostojne dokaze o njihovim aktivnostima. Americki mediji su, medutim, potpuno ignorisali ove dokumente koji govore o ulozi casnih sestara u podrivanju legitimne vlasti u zemlji. Ni jedan rec o tome nije objavljena. Pripadnice Misije Meri Nol su, inace, prisutne u mnogim zemljama, a odigrale su vodece uloge u širenju komunizma u Rodeziji, Mozambiku, Angoli i Južnoj Africi.

Kolaps ekonomije i obrazovanja 16. Izazvati totalni kolaps svetskih ekonomija i pokrenuti totalni politicki haos. 17. Preuzeti kontrolu nad spoljnom i unutrašnjom politikom SAD. 18. Pružiti najvecu podršku nadnacionalnim institucijama kakve su UN, Medunarodni monetarni fond, Banka za medunarodno poravnanje, Svetski sud i, koliko god je to moguce, smanjiti efikasnost lokalnih institucija postepenim uvlacenjem istih pod okrilje UN. 19. Prodreti u svaku vladu širom sveta i raditi unutar nje kako bi se uništio suvereni integritet nacije koju ona predstavlja. 20. Organizovati svetsku teroristicku organizaciju i pregovarati sa teroristima kad god se dogode teroristicke aktivnosti. Setimo se da je upravo Betino Kraksi ubedio italijansku i americku vladu da pregovaraju sa teroristima Crvenih Brigada koji su kidnapovali italijanskog premijera Alda Mora i americkog generala Dozijera. Kao dodatak, Dozijeru je striktno naredeno da ne govori nikome o tome šta mu se dogodilo. Ako prekrši naredenje, postace samo još jedan primer kako se postupa sa neposlušnicima kakvi su bili Aldo Moro, Ali Buto i general Zia ul Hak, sa kojima se obracunao Henri Kisindžer. Jer, dva prva cilja Komiteta 300 bili su Italija i Pakistan. Pokojni italijanski predsednik vlade Aldo Moro, bio je prvi državnik koji se odupro nultoj stopi rasta i planiranom smanjenju broja stanovnika njegove zemlje, cime je na sebe navukao gnev Rimskog kluba koji je od Olimpijaca (Komitet 300) dobio zadatak da sprovede pomenutu politiku. Tokom istražnog procesa 1982. godine, u Rimu, bliski Morov prijatelj je svedocio da je pokojnom predsedniku italijanske vlade pretio agent Kraljevskog Instituta za medunarodne poslove koji je bio clan Komiteta 300, a istovremeno i americki ministar spoljnih poslova – Henri Kisindžer. Alda Mora su 1978. godine oteli pripadnici Crvenih Brigada i kasnije su ga ubili. Na sudenju je nekoliko clanova ove organizacije potvrdilo da im je poznata cinjenica da je u Morovo ubistvo bio upleten neko iz visokih americkih politickih krugova. Kada je pretio Aldu Moru, Kisindžer sigurno nije sprovodio americku spoljnu politiku, nego je radio prema naredenjima Rimskg kluba – tela koje je potcinjeno Komitetu 300 i koje se bavi spoljnom politikom. Svedocenje Morovog prijatelja je odjeknulo u sudnici poput bombe, a prenela ga je italijanska štampa. Ipak, ni jedna rec o tome nije preneta u americkim medijima, bilo da je rec o radiju, televiziji ili novinama. Cinjenica da je italijanski predsednik vlade Aldo Moro decenijama bio vodeci politicar, da je otet u sred bela dana u prolece 1978, da su mu svi telohranitelji hladnokrvno ubijeni nije smatrana vešcu vrednom objavljivanja, cak ni uz podatak da je u tom zlocinu ucestvovao sam Kisindžer! Ili je tišina nametnuta upravo zbog Kisindžerove umešanosti? Morovom smrcu uklonjena je prepreka destabilizaciji Italije, a istovremeno, kao što danas znamo, omoguceno sprovodenje zaverenickih planova za Bliski istok – Zalivskog rata koji je zapoceo 14 godina posle ovog ubistva. Kisindžerova uloga u destabilizaciji SAD kroz tri rata – bliskoistocnog, korejskog i vijetnamskog, dobro je poznata, kao i njegova uloga u zalivskom ratu, u kome su vojnici SAD delovali kao placenici Komiteta 300 kako bi Kuvajt vratili pod nadzor Komiteta 300 i u isto vreme Irak pretvorili u primer malim zemljama da ne bi došle u iskušenje da odlucuju o sopstvenoj sudbini. Kisindžer je pretio i Ali Butu, predsedniku suverene države Pakistan. Butov greh je bio u tome što je zagovarao nabavku nuklearnog oružja za svoju zemlju. Buta je 1979. pravno uništio predsednik Ministarstva za spoljne poslove Pakistana, general Zia ul Hak. Nekoliko godina kasnije, general je i sam platio životom, pošto se umešao u rat koji je besneo u Avganistanu. Njegov avion je pogoden niskofrekventnim elektricnim pulsom odmah po uzletanju, posle cega se srušio. Sprovodeci naredenje Komiteta 300 i eliminiduci generala ul Haka, Rimski klub je bez ikakve griže savesti žrtvovao i živote brojnih americkih alužbenika koji su bili u istom avionu. 21. Preuzeti kontrolu nad obrazovanjem u Americi, sa namerom i svrhom da se ono potpuno uništi.

Sve gore od goreg „Rimski klub je vrhovna zaverenicka organizacija, brak izmedu anglo-americkih finansijera i starih evropskih porodica crnog plemstva, posebno londonskog, venecijanskog i denosvkog plemstva. Kljuc uspešne kontrole sveta je njihova sposobnost stvaranja divljih ekonomskih recesija i kriza i upravljanje recesinama i krizama. Komitet 300 podstice socijalne nemire na svetskom nivou, posle kojih sledi recesija kao ublažavajuca priprema za predstojece ozbiljnije stanje. Cini se da Komitet veliki deo svojih važnih odluka koje se ticu covecanstva temelji na filozofiji poljskog aristokrate Feliksa Džjeržinskog, koji je smatrao da je ljudski rod tek malo iznad stoke. Kao blizak prjatelj britanskog tajnog agenta Sidnija Rajlija (Rajli mu je, u stvari bio kontrolor tokom prvih godina boljševicke revolucije), cesto se poveravao Rajliju u pijanom stanju. Tokom jedne pijanke je rekao Rajliju: „Covek nema nikakvu važnost. Vidi šta se dešava kada ga izgladniš. Pocne da jede svog mrtvog druga da bi preživeo. Coveka zanima samo sopstveno preživljavanje. Samo to je važno.“ Knjiga dr Džona Kolmana je objavljena 90-tih godina. Od tada do danas se svetu dogodilo mnogo toga što ide u prilog njegovim tvrdnjama o ciljevima tajne svetske vlade. Dovoljno je samo prelistati svetsku i domacu štampu. „Prirodne“ katastrofe haraju planetom, uništavajuci poljoprivredne resurse i donoseci glad i ocaj. Ucestale havarije na nuklearnim elektranama, pocevši od Cernobilja do Japana. Porast sumnjivih epidemija novih smrtonosnih bolesti u zemljama Treceg sveta. Etiopija kao najdrasticniji slucaj izgladnjivanja jedne zemlje. Geopoliticki haos na Bliskom istoku, Južnoj Americi, u Africi, na Balkanu. Urušavanje evropske i americke industrije. Nezamislivi porast nezaposlenosti. Sveopšta apatija i degradacija sistema moralnih normi. Razaranje porodicnih vrednosti. Brisanje nacionalnog identiteta evropskih država u korist anacionalnih „evropskih vrednosti“. Slom finansijskih institucija. Zatiranje i menjanje istorijskih cinjenica. Kontrola prirodnog bogatstva država širom sveta od strane multinacionalnih kompanija. Nametanje nesigurnosti i straha kao nacina kontrole stanovništva. Ispiranje mozgova ljudima bljutavim tv porukama i njihovo pretvaranje u kodirane i uslovljene ljudske robote. Smrt hiljada i hiljada nesvesnih žrtava. Zastrašivanje potencijalnim katastrofama i „predstojecim smakom sveta“. Planeta u haosu, u kome samo najbogatiji opstaju...